Caoo svimaa,konacno sam tuuu :D Ovaj post cu posvetiti sebi i mom drustvu sa kojim sam provela petnaest dana u Svajcarskoj,ovaj post ce biti druzi i potrudicu se da vam opisem svaki deo ovog predivnog putovanja.
Pa ovako posli smo 7.jula u 07:00.
Pored jedanaestoro dece iz moje skole koje sam znala tu su bila i devetoro dece iz Zmajeve skole koju sam vidla drugi ili treci put u zivotu.Bas smo se slabo znali.Mislila sam da cu se druziti samo sa decom iz svoje skole tacnije sa Anastasijom,Milicom,Nikoletom,Milicom,Andjelom,Miroslavom,Bogdanom,Jovanom,Miroslovom i Veljkom.Kod Batocine smo trebali da pokupimo jos dve grupe od osmoro dece iz Uzica i dvanaestoro dece iz Kraljeva,to je znacilo nekih tri sata putovanja do tamo,tacnije tri sata smo imali visak sedista,pa smo ja i moja drugarica odmah po polasku autobusa presle na zadnje sediste.Posto nam je bilo dosadno pocele smo da igramo igru'Asocijacije'vec u sledecem momentu u igri su nam se pridruzila deca iz Zmajeve skole tacnije Veljko,Dorotej i Aleksa,sa Milosem,Miljanom,Tarom,Anastasijom,Markom i Markom sam se kasnije upoznala.
Sledeceg dana smo na radionicama ucili o identitetu i pravili zvezde identiteta,kao i recept za dobru razmenu
Ovo je bilo kao glavno setaliste u Cirihu veoma je veliko i okruzeno je sa puno spomenika i mostova.
Imaju takodje i najlepse kolace i cokoladee :D
Evo par slika iz Appenzela,a sada idemo na Santis.
Pa ovako posli smo 7.jula u 07:00.
Pored jedanaestoro dece iz moje skole koje sam znala tu su bila i devetoro dece iz Zmajeve skole koju sam vidla drugi ili treci put u zivotu.Bas smo se slabo znali.Mislila sam da cu se druziti samo sa decom iz svoje skole tacnije sa Anastasijom,Milicom,Nikoletom,Milicom,Andjelom,Miroslavom,Bogdanom,Jovanom,Miroslovom i Veljkom.Kod Batocine smo trebali da pokupimo jos dve grupe od osmoro dece iz Uzica i dvanaestoro dece iz Kraljeva,to je znacilo nekih tri sata putovanja do tamo,tacnije tri sata smo imali visak sedista,pa smo ja i moja drugarica odmah po polasku autobusa presle na zadnje sediste.Posto nam je bilo dosadno pocele smo da igramo igru'Asocijacije'vec u sledecem momentu u igri su nam se pridruzila deca iz Zmajeve skole tacnije Veljko,Dorotej i Aleksa,sa Milosem,Miljanom,Tarom,Anastasijom,Markom i Markom sam se kasnije upoznala.
Oko deset sati u nasem autobusu je uslo jos dvadesetoro dece kao sto sam rekla iz Kraljeva i Uzica.Devojcice iz Kraljeva su se na prvi pogled dosta razlikovale,bile su veoma glasne verovatno zbog uzbudjenja,pa smo ih vec na samom pocetku odbacili.Nastavili smo dug put ka Svajcarskoj.I negde oko 17h usli u Madjarsku.Bili smo odusevljeni njihovim vetrenjacama koje su bile zaista ogromne,kao i njihovim putevima koji su se mnogo razlikovali od nasih.Zbog cistoce nam je bilo suvise jasno da smo izasli iz Srbije.
Tada smo poceli da pevamo,zajedno sam nama su u glas pocele i devojcice iz Kraljeva koje sam malopre kritikovala.Posle pesme smo poceli da priacamo.Shvatili smo da su ustvari veoma dobre ali da imaju veoma drugaciji naglasak od nas.Imali smo problem sa tim i pomalo nam je bilo neprijatno. Oko pola jedanaest smo usli u Austriju.Austrija sija u pravom smislu te reci.Ulice su im prelepe kao i tuneli koji su vise osvetljeni od ulica prelepi su. Ali na samom ulasku imali smo problem.Pokvarila nam se je klima a bilo je prevruce.Kako bi nas smirili pustili su nam film'Zikinu dinastiju'.
Posle filma vecina je spavala,a mi budni smo idalje razgovarali i upoznavali se.Oko jedan sati prosli smo pored naftne rafinerije.Nista lepse nisam videla.To je ogromno mesto sa puno osvetljenih zgrada koje sijaju kao LA.
I ako smo bili veoma mirni vrucina nas je savladala i zbog nje nismo mogli da spavamo.Pa smo zajedno svi docekali zoru.U prelepu Svajcarsku usli oko 10 sati.Tamo nas je cekala kisa koja nije promenila temperaturu tamo je idalje bilo toplo.Oko 11 sam stiglu u Trogen tacnije u Stiftung Kinderdorf Pestalozzi.Pestalozzi je duplo veci od Trogena i ako se smatra selom.
Cim smo se smestili,sisli smo za rucak moja soba je bila u pridzemlju broj tri,broj dva do mene je bio vozac a broj jedan su bile Anastasija Milica i Andjela.Samnom u sobi su bile Milica i Nikoleta.Otisli smo u kuhinju na rucak pa su nam supervizori rekli da smo ja Anastasija Nikoleta i Milica T. bile zaduzene za kuhinju tog dana.Koliko se secam prvog dana smo dobili spagete sa belim mesom i nekim sosom.Posle serviranja,a zatim i rucka trebale smo oprati sve one silne tanjire.Bilo je zaista tesko.Posle toga u dva sati otisli smo na radionice.Tamo su nas sirokog osmeha docekali Reto i Pascal koji su bili nase vodje.
Ovom prilikom im saljem puno pozdrava i ako ovo citaju zelim da im se zahvalim na svemu stvarno su bili izuzetno dobre vodje <3
Oni su nas zatim odveli u obilazak i samim tim nas vise ukljucili u projekat o decijim pravima zbog koga smo svi zapravo bili tu.Sutradan smo bili na nogama vec u sedam sati,posle licne higijene i dorucka u devet sati smo svi krenuli na radionice,tog dana na prepodnevnim radionicama smo se medjusobno upoznavali.Posle toga smo otisli na rucak i oko dva sata se opet vratili na radionice,ali ovog puta nismo bili u ucionicama vec smo bili na velikom fudbalskom terenu.Zajedno sa grupom iz Makedonije.
Dobili smo mape Pestalozzija i zadatak da idemo u potrazi za pecatima,za koje niko nije znao gde se nalaze ai bili smo podeljeni u grupe po cetvoro gde su dvoje trebali da budu iz Srbije,a dvoje iz Makedonije.Ja sam bila u grupi sa Bogdanom,Izel i Dijanom.Pored svakog putokaza trebali smo da napravimo selfie.
Naravno u igri je bilo potrebno da se skupe tri pecata ali mi smo zbog loseg snalazenja nasli dva.Nagrada za to je bio odlazak u Trogenu na festival igre.
Sledeceg dana smo na radionicama ucili o identitetu i pravili zvezde identiteta,kao i recept za dobru razmenu
O identitetu smo zaista dosta razgovarali i shvatili smo koliko broj ljudi zbog diskiriminacije mora da krije svoj identitet.Koliko je ljudi ugrozeno i odbaceno zbog svog identiteta.Pojedini rade to da bi sacuvali poso,porodicu a neki i sopstveni zivot.
Kasnije tog dana smo uzivali u odbojci na pesku i stoni-fudbalu.
Konacno je doso i prvi vikend i prva subota u decijem selu.To je znacilo da nas ceka izlet.I too u Cirihu (Zurich).Ali kad je otkucala oponoc na dan naseg izleta nasoj drugarici Miljani je bio rodjendan,nasi drugovi su joj napravili tortu povodom toga pa smo joj svi zajedno cestitali.Do Ciriha smo putovali dva sata,ali je vredelo.To je ogroman grad koji me veoma podseca na New York ^_^U Cirihu smo proveli 4 sata ja mislim.
Nadam se da uzivate u slikama.
Ovo je bilo kao glavno setaliste u Cirihu veoma je veliko i okruzeno je sa puno spomenika i mostova.
Ovo je njihova kapela,a ovo maketa kapele za koju postoji legenda da ako se uhvati vrh kapele i zamisli zelja da ce se ona ostvariti.Sta se desilo sa zeljom necemo vam otrkiriti.
Imaju takodje i najlepse kolace i cokoladee :D
Ove slike su iz nekog njihovog parka koji ima prelep pogled na reku Limat.Kasnije smo imali oko pola sata za shopping.I nismo se vratili praznih ruku.Mogu se naci prodavnice poput H&M koje su u to vreme imale veliki popust i moglo se naci nesto veoma povoljno a ujedno i lepo.Ostatak dana smo proveli u prezentaciji nase zemlje i Makedonije evo par slika koje ce vam pokazati koliko smo uzivali u tom dogadjaju.
Bilo je to prelepo vece puno muzike i igre mnogo mi je drago sto sam tada upoznala skoro sve Makedonce koji su veoma fini.Moram da spomenem da su u grupi sa Makedoncima bili i Turci koji zive takodje u Strumici u Makedonije oni su takodje bili veoma dobri i fini prema nama.Svojom vedrinom su nas odusevili hvala im na toj veceri.Takodje mi je bila casto sto sam predstavljala svoj grad.
Sutra dan smo isli na Santis jedan od vrhova Alpa.Vozili smo se gondolom na ogromnoj visini i bilo smo zaprepasceni pogledom.Ali pre toga smo posetili jedan mali grad Appenzel.On je stari gradic koji ima prelepu staru gradnju koja nas je ostavila bez daha u njemu smo se zadrzali oko sat ipo.
Evo par slika iz Appenzela,a sada idemo na Santis.
Svi smo bili odusevljeni Santisom ovo iskustvo cemo zauvek pamtiti.Kad smo se vratili kuci morali smo da se odmorimo i pripremimo za novi dan dalje su nas cekala tri dana,na koji ma smo bili mesani sa Makedoncima.Dvadesetoro Srba je preslo kod vodja Makedonaca Kete i Stefanie,medju njima sam bila i ja.I dvadesetoro Makedonaca je preslo kod mojih vodja Reta i Pascala.Na tim radionicama razgovarali smo o identitetu i diskirminaciji.Razgovarali smo o rasizmu.Sada sam svesna koliko je to opasna i losa stvar.Sem nasih razgovora Kate i Stefanie su se potrudile i osmislile veoma zanimljive igre,moram da spomenem i par simpatija koje su se tu desile,ali ne zelim da otkrivam da se neko nebi naljutio.Dani su nam veoma brzo prolazili,veoma brzo smo postali i dobri drugovi,ali doso je i taj zadnji dan naseg zajednickog druzenja.15.07 sem sto su nam se tu zavrsavale zajednicke radionice taj datum cemo pamtiti i po rodjendanu nase drugarice Milice,kojoj smo noc u oci rodjendana pravili iznenadjenje ja i moje dve drugarice smo joj napravile tortu zatim smo nasli svecice i materijal da joj napravimo dve velike cestitke.Dan pre toga smo imali dva rodjendana nasoj dragoj Jeci iz Kraljeva i preslatkoj Sofiji iz Makedonije.
I zatim smo otisli u Sent Galen,svi zajedno kao jedna velika porodica od osamdeset clana sa supervizorima i vodicima.
Prvo smo isli u obilazak 'Tri Mala Jezera'Ne znam zbog cega se tako zovu kad su u sustini to pet jezera,ali bez obzira na ime mesto je prelepo.Kasnije smo se spustili u grad gde smo dobili veoma zanimljiv zadatak.Kao sto smo tragali za pecatima ovog puta smo trebali da idemo do odredjenog mesta na kom bi pisalo sta dalje treba da uradimo.Podeli li smo se u grupe po sestoro.A nasi zadatci su izgledali ovako.
Naravno da bi smo sve to nasli morali smo da komuniciramo sa ljudima,slucjnim prolaznicima.Kakve sam srece bila i ja i moja grupa nasla sam Srbina i bilo mi je veoma lakse da se snalazim po gradu.Ovom prilikom mu se veoma zahvaljujem.Nisam napomenula da je kao i proslog puta na svakom odredistu uz izvrsen zadatak trebao da se napravi selfi.Moja grupa i ja smo sve to zavrsili na vreme i ako se nismo nada li i dobili,nagradu prelepu cokoladu ^_^Kasnije tog dana imali smo dva sata slobodnog vremena za setnju i kupovinu.Tom kupovinom sam bila najzadovoljnija.Bilo mi je veoma krivo sto smo morali da se vratimo u svoje stare grupe bas kad smo se navikli na Makedonce.Ne mogu da vam opisem koliko sam ih zavolela sama pomisao na to da ce se sva ta carolija zavrsiti,ubijala me je bukvalno.Tog cetvrtka smo imali dogovor kada cemo da odrzimo radionicu na kojoj cemo prosiriti svo steknuto znanje u Pestalozziju.I ponavljali smo sve sto smo do sada naucili.
Mislili smo da cemo nesto slicno raditi i u petak,ali smo se presli.Paskal nas je u devet sati cekao ispred skole i posle male odrzane lekcije zbog nestasluka koji smo napravili vece pre to krenuli smo u sumu.Tamo su nas cekale rukometaske lopte,konac,makaze.A zadatak se je zvao trka klikera samo sto smo umesto klikera dobili rukometaske lopte.Pravila su bila sledeca staza mora biti visoka dva metra i sav ostali potreban materijal mozemo naci samo na zemlji.Timski rad mi je inace jaca strana ali to jutro se niko u tome nije pokazao bas dobro bili smo najslabija grupa.:( Tri puta smo razmisljali o tome da odustanemo onda je doso Paskal koji je reko da ako to uradimo on ce smatrati da smo mi grupa sa najgorim timskim radom.To nam je izazvalo neki inat koji nas je terao da kada se vratimo u sumu posle podneva budemo bolji.I jesmo bili smo bolji za dva sata smo napravili savrsenu stazu,smatrali smo sebe moralnim pobednicima,za tako kratko vreme smo napravili divnu stazu i poboljsali nas timski rad.Paskal je bio ponosan.
Evo kako je sve to izgledalo odprilike.
Umedjuvremenu deca iz svih krajeva sveta su dosla u Svajcarsku tri dana pre toga gde su naporno vezbala i tog dana nam odrzala divan koncert.
U cast te igre dobili smo zurku,osamdesetoro dece je uzivalo na tom dogadjaju.
Sada je na red doso jos jedan vikend.U subotu smo bili u Lucernu.Prva stanica u lucernu nam je bio jedan ogroman muzej koji i je izgradjen od dve kucice bukvalno u prvoj se nalaze neki podatci o Svajcarskoj i samom gradu.Druga kuca je takozvana palata ogledala.Evo vam par slika odatle.
To su bile slike iz muzeja,a sada cu vas provesti kroz savrsenu tehnoramu.To je jedna vrsta muzeja u kome je i fora da se sve dotakne i proba.Pa izvolite.
Sutradan smo bili na Rajninim vodopadima.Nista lepse nisam vidla.Vodopadi su prelepi ali zaista.Imali smo i voznju brodicem koja je trajala pola sata.Evo kako je sve to izgledalo.
Nadam se da ste uzivalii u ovom predivnom prizoru. Sledeceg dana nas jee cekalo oprostajno vece,vise nismo imali radionice vec smo radili na radiju evo kako je to izledalo na radiju.
To su bile pripreme za radio emisiju koja je trebala da se snima u utorak.A sada slike sa oprostajne veceri.
Ljudi hvala vam na toj veceri,zauvek cu da je pamtim zaista ste divni,svaka pesma,sala kao i svaka suza prolivena sa vama ce mi ostati u pamcenju do kraja zivota.Ovo je najlepsa noc,u celom nasem boravku u Pestalozziju.Sutradan smo trebalii da ispratimo Makedonce i da snimimo radio emisiju.Rastanak je bio veoma tezak,osobe koje su nam postale kao braca i sestre su trebali da odu i ko zna kada cemo ih opet videti.
Sutradan smo mi krenuli na put,ka Srbiji,na veoma dug put sa kojeg smo nosili veoma lepe uspomene.A sada bih htela da pozdravim sve Makedonce prvo Stojna,Ivana,Anica,Sofija,Dijana,Elisaveta,Amdiye,Ice,Atanas,Sime,Tome,Martin,Ljupce,Mite,David,Kire,Melanija,Slobodan,Arif,Zivko,Dalistan,Eren,Martin,Atanas,Dine,Marija,Magdalena,Tanja,Verica,Sandra,Hristina,Jlds,Izel,Funda,Gabriela i Aleksandar.Ljudi volim vas najvise na celome svetu,mnogo mi nedostajete,jedva cekam dan kada cu opet da vas sretnem,nedostajete previse.
A sad vi moji,Anastasija,Anastasija,Miljana,Milice,Milice,Nikoleta,Tara,Angelina,Sara,Krstina,Emo,Natalija,Jeco,Andjela,Aleksandra,Mina,Marija,Andjela,Kaco,Jana,Djurdjo,Milose,Veljko,Veljko,Marko,Marko,Aleksa,Dorotej,Jovane,Bogdane,Miroslave,Miroslave,Maksime,Marko,Luka,Djole,Sanja,Isidora.Ljudi iako smo u istoj drzavi,pretesko je da se vidimo hocu da znate da mi mnogo nedostajete da vas volim najvise na celom svetu.Hvala vam sto ste mi ulepsali ovih petnaest danas.Bili su zaista posebni.Nadam se da cemo ostati u kontaktu,zivim za dan kad cu da vas vidim opet.Ljubi vas puno Nata.Pozdravljam sada i nase supervizore i vozace bez kojih sve ovo nebi bilo toliko dobro hvala vam puno na svemu savrseni ste.Pozdravljam i nase vodje Paskala i Reta i Kejt i Stefani
Nadam se da vam se svideo post i da sam uspela da
vam opisem ta petnaest cuvena i savrsena dana.A o projektu o obrazovanju o pravima deteta cu pisati sledeceg puta opsirnije.Takodje hvala nexus organizaciji.Pozdravv :*
Naco, hvala ti na ovako divnom postu, i hvala na divnom druženju! Volim vas sve puno, puno! NEDOSTAJETE!❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤
ОдговориИзбришиJecoo mojaa,hvalaa vama na svemu,volim i ja vas svee najvise,I vii nama NEDOSTAJETE previseee ♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥
ОдговориИзбришиblago tebi u svajcarskoj,i ja bi trebalo da idem,znam da je prelepo tamo,mnogo te volim i pozdravljam<3
ОдговориИзбришиSvajcarska je zaista prelepa,nadam se da ces se divno provesti,pozdravljam i ja tebe i volim <3
Избриши